Više od kuvara

Dragan Babić ima oko pedeset godina i takozvano bogato životno iskustvo. U vašim godinama, bistreći ponekad pregovore, verovao sam kako je pisac sa takvim iskustvom - bio najmanje na Severnom polu. Kasnije bi se ispostavljalo da je dotični (pisac) prodro sve do krajnjih granica svoje baštice, a osvojio i sam vrh police (u špajzu, radi kiselih krastavčića ili slatka od trešanja...).
D. Babić je odistinski radio kao splavar, šofer, radio voditelj, ratar, kompozitor, pesnik, gitarista... Skitao je prirodom, smucao se šumom i rekama, pecao, logorovao, kisnuo, kaljao se, spavao pod šatorom i na zemlji, grejao se na pravoj vatri (koj je sam zapalio od svojeručno skupljenog granja) i kuvao...
Hoće li zvučati mnogo knjiški ako kažem: život je video izbliza; i opipao ga i omirisao i opekao se o njega. I na taj način štošta je naučio. Možda je tačnije reći: štošta je razumeo.
Jedan deo toga, ono što je lično razumeo prilikom spremanja hrane - ovde je zabeležio. Zato su njegovi recepti - više od recepata. U njima ima, uverićete se: sumraka, ljubavnih jada, nadanja, smeha mudrosti, šale, mašte, strpljenja, sumnje, izmišljotine, pustolovine...
Hoće li vas iznenaditi, kad za bozu (napitak) D. Babić napiše da je "spolja mutna, a unutra - bistra, zdrava, čestita... "?
Ne znam da li se nadate ovim rečima, koje ću vam sada navesti i to u jednom, ipak, Kuvaru? Pažnja..."
Sve što možete da osetite u lubenici, zapisano je, na neki načinu namerama sunca; ostalo je voda (...) Izgleda složno - i jeste. Takav je život; voće mu je samo deo"?"Pa sve misleći na mokru mahovinu i paprat zelenu, posrčite (...) Mislite na puzavicama obrasle jaruge i grmljavinu bez vetra". (Reč je o uživanju u svojeručno skuvanoj čorbici od pečuraka).